Poremećaji self koncepta kod mladih odraslih osoba izloženih psihološkoj traumatizaciji kao fokusipsihoterapijske intervencije

Apstrakt

Cilj: Ovo pilot istraživanje imalo je za cilj da identifikuje poremećaje self koncepta kod mladih odraslih osoba izloženih psihološkoj traumi, kako bi se definisali potencijalni fokusi psihoterapijskih intervencija usmerenih na korekciju funkcionisanja ličnosti.

Metod: Uzorak je obuhvatio 51 osobu starosti od 18 do 23 godine, prosečna starost ispitanika je bila 19,255±1,214 godina, ukupno 28 devojaka i 23 mladića. Kriterijum diferencijacije bili su rezultati Upitnika o životnim iskustvima (Life Experiences Questionnaire, LEQ): eksperimentalna grupa je obuhvatala 22 osobe koje su bile izložene psihološkoj traumi različitog porekla (prirodne katastrofe, porodično nasilje, saobraćajne nesreće, pljačke); kontrolna grupa je obuhvatala 29 osoba bez iskustva psihološke traume. Korišćeni su sledeći merni instrumenti: Skala jasnoće self koncepta (Self-concept Clarity Scale, SCCS); Upitnik za procenu varijabilnosti slike o sebi; klasična verzija upitnika Dembo i Rubinštajn Samoprocena; Višedimenzionalni upitnik o samopouzdanju (VUS); Upitnik o stilu samoregulacije ponašanja (SSP). Za matematičku i statističku obradu podataka korišćeni su Mann-Whitney U-test i Spirmanova korelacija rangova.

Rezultati: Nivo jasnoće self koncepta kod mladih odraslih osoba izloženih psihološkoj traumatizaciji značajno je niži u poređenju sa osobama koje nisu doživele psihotraumu, a otkrivena je i nediferencirana varijabilnost slike o sebi. Eksperimentalni uzorak odlikuje umereno formiran self koncept, relativna konzistentnost njegovih komponenti i njihova stabilnost tokom vremena. Ispitanici takođe pokazuju srednji ili nizak ukupni nivo samoregulacije, što može ukazivati na negativan uticaj psihološke traume na mehanizme samoregulacije. Polovinu ispitanika u eksperimentalnom uzorku karakteriše izražen osećaj „za sebe”, što ukazuje na njihovu sposobnost da se odupru negativnim uticajima i održe pozitivan stav prema sebi. Druga polovina doživljava suprotan osećaj — „protiv sebe”. To može biti posledica činjenice da su se susreli sa ozbiljnijim psihološkim traumama, koje u njima bude negativne emocije i sumnje u sopstvenu vrednost.

Zaključci: Formiranje i jačanje pozitivne slike o sebi, postizanje veće jasnoće self koncepta i treniranje veština samoregulacije čine važne komponente u psihoterapijskom radu sa posledicama traumatskih događaja.