Kognitivna reevaluacija: adaptivna regulacija emocija ili rekonstrukcija značenja?

Apstrakt

Cilj Ovo istraživanje je imalo za cilj da preispita funkciju kognitivne reevaluacije, koja se tradicionalno smatra adaptivnom strategijom regulacije emocija.

Metod U istraživanju je učestvovalo 169 japanskih zatvorenika muškog pola, uključujući počinioce nasilnih/ ozbiljnih krivičnih dela (n = 52) i počinioce krađe (n = 117). Merni instrumenti su uključivali Bas–Perijev upitnik agresije (Buss-Perry Aggression Questionnaire, BPAQ), Upitnik regulacije emocija (Emotion Regulation Questionnaire, ERQ), Keslerovu skalu psihološkog distresa K6 (6-item Kessler Psychological Distress Scale) i Uravnoteženi inventar socijalno poželjnog odgovaranja (Balanced Inventory of Desirable Responding, BIDR).

Rezultati U poređenju sa počiniocima krađe, počinioci nasilnih/ozbiljnih krivičnih dela pokazali su značajno više skorove na skalama besa i reevaluacije, uz niži subjektivni stres povezan sa poslom, porodicom i životom u zajednici. Nije pronađena značajna razlika među grupama u pogledu supresije. Povećana sklonost ka reevaluaciji, uočena kod počinilaca nasilnih/ozbiljnih krivičnih dela, nije se mogla u dovoljnoj meri objasniti upravljanjem utiskom, a pokazala je samo delimičnu povezanost sa samoobmanom.

Zaključci Ovi nalazi ukazuju na to da reevaluacija možda ne služi isključivo kao adaptivna strategija za smanjenje negativnih emocija. Koegzistencija povišenog besa, izraženije reevaluacije i nižeg subjektivnog stresa ukazuje na to da visok nivo kognitivne reevaluacije ne bi trebalo automatski tumačiti kao pokazatelj adaptivnog psihološkog funkcionisanja. Jedna hipoteza koja proizilazi iz ovih nalaza jeste da neki odgovori zabeleženi pomoću upitnika ERQ mogu odražavati procese rekonstrukcije značenja koji smanjuju subjektivnu nelagodnost, uz istovremeno očuvanje samodosledne interpretacije sopstvenog ponašanja.